Krenuh neko jutro iz Gologorice za Labin. Zastadoh na Lakotini pa uzmem aparat da okinem par slika. Rano miholjsko sunce tek se pridiglo iznad Učke i tuče direktno u Gologoricu. Pomalo «kitschig», ali kad sam već tu…
Netko je ugasio motornu pilu, pa čujem poznati glas: – Ki nima dela, si ga najde!
Okrenem aparat prema njemu. – Nemoj mene, vidiš da sam obučen kao strašilo, slikaj masline, vidiš kako su lipe.
P.S. Mnogi to ne znaju, ali upravo je moja malenkost zaslužna da je prva ozbiljnija isporuka istarskog maslinovog ulja (Bujština) krenula put Francuske i Švicarske. Prije šesnaest godina je time započeo izvoz na europsko tržište. Eto, budući da se nešto razumijem u ulje, mogu reći da je ovo iz Gologorice najbolje.
